ПочетакО друштвуPress ClippingПризнањаИздаваштвоДечји хорГалеријеАрхиваКонтакт

ПРИЈАТЕЉИ ХОРА

Успенски храм Панчево

Град Панчево

Српска православна црква

Музичка школа "Јован Бандур", Панчево

Панчевац, недељни лист

РТВ Панчево

 

 

Press Clipping

50. Мокрањчеви дани, Неготин, 10-19. септембра 2015. године

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=198451 http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:566937-Sa-Mokranjcem-odavno-u-Evropi
http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/kultura/jubilarni-50.-mokranjcevi-dani-u-negotinu_635313.html
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Negotin-slavi-Mokranjceve-note.lt.html
http://www.24sata.rs/otvoreni-jubilarni-50-mokranjcevi-dani/18172
http://www.pressonline.rs/kultura/362726/otvoreni-jubilarni-50-mokranjcevi-dani.html
http://www.tvbest.rs/181936-50-mokranjcevi-dani-u-negotinu-predfestivalski-nastup-viva-voxa-danas
http://www.mojatv.rs/44892-danas-u-negotinu-pocinju-50-mokranjcevi-dani
http://013info.rs/vesti/kultura/pscpd-jedini-predstavnik-srbije-na-jubilarnim-mokranjcevim-danima

https://www.youtube.com/watch?v=qUz0cylu0qU

 

 

 

 

15. Међународни фестивал

"ПАНЧЕВАЧКИ ДАНИ ДУХОВНЕ МУЗИКЕ"

Часопис "Православље", бр.1096, Милица Андрејевић,
15. новембар 2012. године

2012-11-15-Pravoslavlje-1096-Milica-Andrejevic-Vera-Carina-intervju-PDDM

 

10. СМОТРА ЦРКВЕНИХ ХОРОВА У БАЧКОЈ ПАЛАНЦИ

17. ФЕСТИВАЛА ДУХОВНЕ МУЗИКЕ "ХОРОВИ МЕЂУ ФРЕСКАМА"

06. октобар 2012. године

У организацији Црквене општине Бачка Паланка и Црквеног хора Свети Јован Крститељ, у суботу, 6. октобра одржана је 10. Смотра црквених хоровау Бачкој Паланци. Поред бачкопаланачког црквеног хора који води диригент Снежана Жујић у смотри је учествовало Панчевачко српско црквено певачко друштво под управом диригента Вере Царине.

2012-10-06-crkveni-hor-Pancevo-PSCPD-Backa-Palanka

У овај дан се славио празник Зачећа Светог Јована Крститеља што је уједно и празник Црквеног хора Свети Јован Крститељ, те је пре вечерњег богослужења у сабрању чланова хора извршен чин благосиљања и освећења славског колача и жита.

У пријатном амбијенту Светојованског храма пред мноштвом сабраног народа, Архијерејски намесник бачкопаланчки, презвитер Бране Миловац је бираним речима отворио смотру.

Часни оци, уважени председниче Црквене општине, драга браћо и сестре, изузетна ми је част што вечерас поводом славе нашег хора, уводне дане пред празник Покорова Пресвете Богородице започнемо великом духовном свечаношћу - Смотром хорова. Вечерас заправо имамо најстарије српско певачко друштво у Србији, хор из Панчева који ће вам се вечерас представити са својим богатим духовним репертоаром, који је и ван граница наше земље познат, о чему сведоче многе плакете и дипломе које су добили на многим такмичењима у својој дугогодишњој историји.

Нама је изузетна част у овом нашем кратком временском периоду од две деценије постојања бачкопаланачког хора да вечерас будемо гости свима вама, да песмом разгалимо душе свих вас овде сабраних и да утемељимо једни друге вером и надом око које смо сабрани у нашој светој Цркви.

У то име и у своје лично име поздрављам вас вечерас са надом и жељом да ћемо уживајући у овим духовним композицијама изаћи озарени и просветљени вером Христовом и Његовом песмом.

Да сви једним устима и једним срцем славимо и певамо пречасно и величанствено Име Божије - Оца, Сина и Светога Духа, амин!

Духовном композицијом Kyrie Eleison италијанског композитора из 17. века Ђованија Марија Касине почело је свој наступ Панчевачко српско црквено певачко друштво. Уследио је грчки напев литургијске песме Достојно јест/Аксион естин и Величит душе моја Господа композицију Архиепископа Јонатана. Наступ панчевачког хора је настављен извођењем духовне музике коју су компоновали руски композитори Рахмањинов, Кастаљски и Љвов.

Бачкопаланачки хор Свети Јован Крститељ је изводио духовне композиције Корнелија Станковића, Генадија Лапаевог, Косте Манојловића, Вука Милановића и Јулијане Денисове. Уз хор су наступили и солисти - Радмила Весковић, сопран, Машан Никчевић, бас, Димитрије Поповић, баритон и Лука Јовановић, тенор.

Круна смотре је заједнички наступ бачкопаланачког и панчевачког хора. Удвострученом снагом хорског гласа су изведени Буди имја Господње, Светосавска песма, Химна Светом Сави и Многаја љета. Гласан аплауз и одушевљење публике призвали су извођење Српкиње Исидора Бајића, композицију којом је закључен овај хорски скуп.

Интервју - Вера Царина, диригент црквеног хора
"Панчевачко српско црквено певачко друштво"

Гости Црквене општине и бачкопаланачког хора били су и чланови екипе телевизијске и филмске продукције Православне Епархије бачке, на челу са редитељем професором Драганом Елчићем, која је снимила овогодишњу, јубиларну смотру хорова, као и низ прилога о духовном животу у Бачкој Паланци, затим о историји Светојованског и храмаПокрова Пресвете Богородице. За потребе прилога снимљени су разговори са диригентима Снежаном Жујић и Вером Царином.

11. „ДАНИ ПРОТА ВАСЕ” У ПОРТИ ПОД ЛИПОМ

ПОДСТРЕК ЗА ПОУКУ И ОСНАЖЕЊЕ

Само ретки таленти личним примером сведоче о истинама и умећу које сами препоручују

Извор: Панчевац, 21 јуни 2012. године

Једанаести „Дани прота Васе”, посвећени песнику и свештенику Васи Живковићу, одржани су од 12. до 17. јуна на већ традиционалном месту – у порти испод липе и у Светоуспенском храму. 

Прве вечери манифестације представили су се ученици Основне школе „Васа Живковић”, васпитно-образовне установе која постоји више од 130 година. Наступили су ђаци виших разреда окупљени у литерарно-драмској секцији, с којима ради Јасна Милићев, хор под управом Јакоба Дезеа, а потом и фолклорна секција деце и ветерана, коју је припремио Лазар Стојнов.

Народ памти
У порти Светоуспенског храма у среду, 13. јуна, било је речи о животном путу и стваралаштву Васе Живковића и његовом важном друштвеном ангажману средином XИX века. Иако је Живковићева поезија остала у сенци Змаја, Радичевића и других романтичарских песника, запамћен је у народу кроз спој музике и лирике – у попевкама, корачницама и тугованкама. 

11. „ДАНИ ПРОТА ВАСЕ” - О ПРОТА ВАСИ (видео снимак)

Његови мелодични стихови били су омиљени на музичком репертоару Војвођана током XИX и почетком XX века, а композиције „Ти плавиш, зоро златна”, „Орао кликће са висине”, „Радо иде Србин у војнике” или „Моји јади” („Ах, кад тебе љубит не смем...”) познате су и дан-данас.

Кроз Живковићев списатељски рад, како је већ примећено, може се стећи увид у то како се развијала српска лирика од класицизма и сентиментализма ка романтизму. Прота Васина сентиментално-љубавна и родољубива поезија није обједињено штампана за његовог живота, иако су браћа Јовановић на томе инсистирала, али књига је ипак угледала светлост дана 1907. године („Песме”), захваљујући залагању Милана Ћурчина. 

У беседи „Прота Васа и наши дани” Дејан Боснић, директор Градске библиотеке, говорио је о вредности и неопходности стицања знања. Он је истакао како само ретки људи имају таленат да личним примером посведоче о истинама и вештинама које сами помињу и препоручују, али ништа мање нису ретки ни они што умеју да препознају значај аутентичног сведочанства и сјај личног примера истинских вредности.

11. ДАНИ ПРОТА ВАСЕ - Беседа "Прота Васа и наси дани" - Дејан Боснић (видео снимак)

Прота Васа наш савременик
Говорећи о појму личног примера, Боснић је нагласио да он увек одјекује јаче од сваке поуке јер је жив, а узор је свима потребан као подстрек за поуку и оснажење. Скренуо је пажњу присутних на врлине Васе Живковића, као и на то да се досад није много говорило о свези његових дарова, а та свеза привлачи пажњу и у наше дане, и опомиње. 

– Може се рећи да је прота Васа читавим низом општих психолошких момената, ширином свог трудољубља, искреним прегалаштвом на многим пољима, тежином својих мисаоних и осећајних дилема, као и дубином проживљеног разочарања и патње, постао вазда актуелан, а самим тим и наш блиски савременик – рекао је Дејан Боснић. 

Публика је овог пута чула Панчевачко српско црквено певачко друштво уз диригентско вођство мр Вере Царине у нешто другачијем издању, углавном световном и помало неоромантичарски настројеном. На програму су биле, између осталих, композиције Јовице Гавриловића (три песме из Србије, „Оро се вије” и „Бојерка”), као и дела Исидора Бајића („Коло”, „Српкиња”) и Корнелија Станковића („Многаја љета”). Представио се и подмладак ПСЦПД-а са својом диригенткињом Љиљаном Јошић, извевши две песме из Мокрањчеве „Осме руковети” и „Јова ружу” Константина Бабића. У програму су учествовали и глумци Драмског студија Културног центра Наташа Остојић, Филип Карин и Данило Завишић. 

„Дани прота Васе” окончани су у недељу, 17. јуна, када је после литургије служен парастос Васи Живковићу. 

Покровитељи манифестације били су Град Панчево и Српска православна црквена општина Панчево Центар, а организатори програма протојереј-ставрофор Стеван Урошев и Вера Царина.
Ј. Свирац

ИНТЕРВЈУ СА ВЕРОМ ЦАРИНОМ, диригентом ПСЦПД-а

ГОДИШЊЕ ПЕВАМО НА 43 ЛИТУРГИЈЕ

Извор: Блиц Жена - Ана Водинелић, 13. 06. 2012.

Вера Царина из Панчева је хоровођа Панчевачког српског црквеног певачког друштва. Следеће године с поносом обележавају 175 година трајања, добитници су многих повеља. Каже да се на њиховим пробама понекад заори чак 80 грла.

Фото: Зоран Лончаревић, "Блиц Жена"
2012-06-13-BLIC-ZENA-Vera-Carina-dirigent-pscpd-022-foto-zoran-loncarevic
Чланови хора памте живописне турнеје. Сваки певач има своје место у аутобусу. У предњем, „горњем дому“ читају, штрикају, чаврљају, а „доњи дом“ задужен је за чиније, штрудле, сланиницу, пите…

Јутро грли Светоуспенски храм у Панчеву пун верника на недељној литургији. На њој пева Панчевачко српско црквено певачко друштво (ПСЦПД). Најстарији домаћи црквени хор рођен марта 1838. године данас предводи Вера Царина (49) из Панчева.
– Музика ми је неприметно ушла у живот. Пресудан је био телевизијски пренос новогодишњег концерта из Беча, а и стари лепи клавир „Брудер Микула Wиен“. На њему смо свирали, држали колаче и воће у дивним чинијама, остављали поруке…
Неприкосновени музички идол у детињству била јој је Нада, бака по оцу.
– Звала сам је бака-мајка. Била је талентована певачица и пијанисткиња школована у Бечу – прича.
Док је кувала ручак, унуку је учила речи староградских песама и, наравно, да свира на клавиру.
– Прво сам запамтила стихове „Болујем ја, болујеш ти“, врло смео подвиг за четворогодишње дете. Средом у пет по подне, пре ритуалног картања уз чај, наступала сам са својом певачком и свирачком тачком пред бакиним другарицама – сећа се.

Руски уметници као инспирација
Вредни девојчурак учио је соло певање код угледних професорки Миле Стојадиновић и Олге Мирковић. Ванредно је похађала средње музичке школе „Славенски“ и „Станковић“.
– Уз редовно усмерено образовање грађевинске струке стизала сам и на часове панчевачког Градског хора којим је дириговао Душан Максимовић Думакс.
Хор и певање постали су окосница њеног професионалног надахнућа. Стигла је чак и до Украјине.
– Дипломирала сам на одсеку за соло певање у класи врхунског сопрана Клаудије Павловне Радченко на музичком конзерваторијуму „Петар Илич Чајковски“ у Кијеву. Истовремено сам специјализирала концерт-мајсторство, код нас знано као клавирска сарадња, у класи Риме Тимофејевне Голубјеве.
Доајени руске уметничке сцене трајно су оставили баштину на њен уметнички сензибилитет.
– На том факултету сам и магистрирала камерну музику – прича.
Носталгија ју је вратила породичним коренима. У родном граду посвећена је професури у музичкој школи. Краткотрајно је 80-их и 90-их корепетирала тадашњем црквеном хору, а 2000. године оформила је нов састав ПСЦПД.

Фото: Зоран Лончаревић, "Блиц Жена"
2012-06-13-BLIC-ZENA-Vera-Carina-dirigent-pscpd-006-foto-zoran-loncarevic
Верину породицу чине мама Јасмина, синови Димитрије (19), Милан (17) и ћерка Марија (14), која пева у хору, браћа Коста (52) и Кристијан (32) и три куце. У хорској фамилији негује вокале архитеката, економиста, сликара, студената музике… 

Hvala proti Konstantinu
Pančevački prota Konstantin Arsenović poželeo je da u svome Svetouspenskom hramu začuje hor kao u ruskim crkvama.
– Prvi je uveo crkveno pojanje i u srpske škole. PSCPD bejaše uzor i za stvaranje drugih srpskih crkvenih horova u Pešti, Temišvaru, Aradu… – otkriva.
Uprkos progonima i zabranama, opstalo je u kontinuitetu uz verujuće muzičare, pevače, sveštenike…
– Prvi vek postojanja opisan je u monografiji. Povodom 150 godina rada primili smo Orden Sv. Save II reda. Sledeće godine s ponosom obeležavamo 175 godina trajanja – naglašava.
Verinom zaslugom društvo je od vokalne grupe preraslo u veliki hor u protekloj deceniji.
– Pored pevanja na službi u matičnom hramu, nastupamo na najznačajnijim manifestacijama u Pančevu, Banatu… Našom muzikom živopisali smo crkvene službe u mnogobrojnim srpskim svetinjama i u zemljama u komšiluku – nabraja brojna gostovanja.
Pančevci su koncertirali i u Mađarskoj, Češkoj, Ukrajini…
– Pesma nas je odvela i na dva celovečernja nastupa u Sabornim hramovima u Dubrovniku i Kotoru, u oktobru 2008. organizovali smo pokloničko putovanje po pravoslavnim svetinjama Grčke.
PSCPD broji 12 nosača zvuka, poslednjih godina snimili su četiri CD-a, od kojih su dva dupla.
– U 170 godina izdali smo reprint Mihovila Tomandla „Spomenice“ i Mite Topalovića „Liturgije za dva glasa“, a i notna izdanja za mešoviti hor sa dve kompozicije Rajka Maksimovića „Tebe Boga hvalim“ i Dimitrija Golemovića „S nami Bog.

Kanda je kucnuo čas da polegamo
Prošle godine pevali su na 43 nedeljne liturgije i 17 prazničnih, održali 127 proba i više od 20 koncerata.
– Najvažniji su pojci! Na našim probama ponekad se zaori čak 80 grla. Na pojedinim liturgijama učestvuje i dečji hor „Podmladak“ PSCPD-a. Tinejdžeri od 13 do 18 godina umeju da otpevaju gotovo celu liturgiju, u 2011. godini imali su oko 90 proba i 14 nastupa – hvali najmlađe glasove.
Pauze na probama su intermeco za ćaskanje i čašćavanje uz gastronomske užitke. Vreme tada stane.
– Najpre se raspevamo i vežbamo kanone i intonaciju. Za pevače je važna smelost da puste glas, da iskreno žele da pevaju, koncentrišu se i slušaju dirigenta. S mojim sosama i lalama često ne gledam na sat. Tada me opomene gromki glas basa Tome: „Gospođa Vera, ta kanda je kucnuo čas da polegamo!“. 

2012-06-Blic-Vera-Carina-dirigent-crkvenog-hora-PSCPD

 

ПОВОДОМ 174 ГОДИНЕ ПОСТОЈАЊА ПСЦПД-а

ТРАГОВИМА БОГАТОГ ПЕВАЧКОГ НАСЛЕЂА

Јубилеј вредан сваке похвале * Захвалнице и признања за успешан рад

Извор: Панчевац, 05. април 2012. године

Најстарији хор на Балкану, Панчевачко српско црквено певачко друштво, прославило је у четвртак, 29. марта, 174. рођендан. Госте је поздравио председник ПСЦПД-а Срђан Миковић, осврнувши се на дане оснивања и друштвено-историјске прилике које су га пратиле. Миковић је говорио о успесима у претходној години и уручио је захвалнице представницима Градске управе, појединцима и фирмама који су допринели бољем раду ПСЦПД-а. 

2012-06-Dani-Prota-Vase-crkveni-hor-PSCPD

Присутнима се обратио и Михајло Лазаревић, диригент певачког друштва „Јединство” из Котора, који је овом приликом честитао панчевачком хору рођендан и предао пригодан поклон. На крају је беседио и академик Димитрије Стефановић, дугогодишњи диригент, заслужан за очување овог црквеног хора након Другог светског рата. Током целовечерњег концерта публика је чула дела М. Топаловића, Д. Големовића, Д. Бортњанског, С. Рахмањинова и других аутора, а хором је дириговала Вера Царина. Представио се и подмладак Друштва са својом диригенткињом Љиљаном Јошић. 

Као што је познато, Друштво од 1838. није престајало с радом, а међу најсветлије дане убрајају се они када су хором дириговали Н. Ђурковић, Д. Јенко, К. Станковић, М. Топаловић, Ј. Бандур и многи други. Откад ПСЦПД води Вера Царина, наш град је, између осталог, домаћин интернационалног фестивала „Панчевачки дани духовне музике”, а Друштво је објавило неколико компакт-дискова, нотних издања и репринт Томандлове „Споменице”. 

Како се још једна година рада ПСЦПД-а заокружила, Царина као најважније дешавање издваја фестивал „Хорови међу фрескама”, на ком је панчевачки састав добио награду „Војислав Илић” као најбољи хор. Од наступа веома је запажен био концерт у Задужбини Илије М. Коларца почетком 2012, када је хор извео „Литургију пређеосвећених дарова” Димитрија Големовића. Према речима диригенткиње, то је био велики догађај јер ПСЦПД није из Београда и нема прилику да често пева у једном од најзначајнијих концертних простора у Србији. У 174. години постојања Друштво је добило и освојило многа признања, а међу последњима се издваја награда на фестивалу у Гродном (Белорусија). Царина о томе каже: – Били смо, према мом мишљењу, на једном од највећих такмичења на ком смо досад имали прилике да учествујемо. 

У првом кругу је наступило 105 хорова, а затим их се издвојило 45, међу којима смо се и ми нашли. Освојили смо друго место и добили звање лауреата другог степена, што је изузетан успех с обзиром на то да знамо каква је конкуренција у источном свету. То није било такмичење црквених хорова, већ такмичење у певању духовне музике примењиве у цркви. 

Ближи се 175-годишњица хора, јубилеј који ће бити обележен на више начина. Међу најважније послове које треба привести крају спада очување ризнице Певачког друштва. 

– Успели смо да попишемо комплетну библиотеку, а у процесу смо скенирања те грађе и планирамо да издамо књигу с уникатним записима и рукописима композитора и диригената који су радили у Друштву. За те записе историја музике не зна. Требало би микрофилмовати комплетан материјал јер је у лошем стању, иако је на сигурном, у панчевачком Историјском архиву – објашњава Царина. 

Откад је хоровођа црквеног хора, она као најбитнији тренутак издваја слику која јој и дан-данас игра пред очима – октобар 2000, када је пред собом имала само 10–12 певача осредњег квалитета, а потом је, само пола године касније, на ускршњем концерту наступило 66 певача. То је био дан за памћење, а Успенски храм никада није био пунији. 

Како истиче Вера Царина, и сада се дешава мали преокрет – полако долази до смене генерација. Млади заузимају место старијих, примају њихова искуства. Ова година је добар почетак и добар увод у прославу јубилеја јер ће Панчево имати један оснажен, млад и довољно искусан састав.
Ј. Свирац

Интервју: ВЕРА ЦАРИНА, хоровођа ПСЦПД-а

ПОБЕДА ЈЕ УВЕРТИРА - Белорусија

Извор: Панчевац, 08. март 2012. године

На једанаестом хорском такмичењу „Каложска благовест”, одржаном од 22. до 25. фебруара у белоруском граду Гродну, чланови Панчевачког српског црквеног певачког друштва освојили су звање лауреата другог степена. На том надметању је учествовало 105 хорова и хорских ансамбала, а певачи ПСЦПД-а су награђени у другој етапи такмичења, у конкуренцији 45 хорова. 

2012-02-22-25-Belorusija-festival-crkveni-hor-PSCPD

Тим поводом гост нашег листа била је Вера Царина, хоровођа друштва с традицијом дугом скоро 175 година. 

• На це-деу објављеном након такмичења налазе се две композиције које су отпевали Панчевци, док су остали такмичари представљени по једном композицијом. И композиција Мите Топаловића нашла се на диску? 
– На диску су композиције „Благообразни Јосиф” Мите Топаловића, тропар који се пева на Велики петак, и „Достојно јест” Корнелија Станковића. У манастиру у коме смо држали концерт налази се школа за богослове и црквене хорске диригенте. У њиховој библиотеци смо оставили нотни материјал и три примерка „Споменице певачког друштва”, која, може се рећи, садржи историјат српске музике у 19. веку и почетком 20. века. 

2012-02-25-Belorusija-festival-crkveni-hor-PSCPD-diploma

Та издања смо поклонили и другима који ће умети да их искористе. А даривали смо и примерке це-деа са снимцима, чини ми се, десетих „Дана духовне мизике” јер у последње три године нисмо издавали дискове из финансијских разлога. Надам се да ћемо то надокнадити јер се ове јесени та манифестација одржава петнаести пут. 

• ПСЦПД није било једини инострани хор? 
– На такмичењу је највише хорова било из Белорусије, затим преко десет из Русије, тричетири из Украјине, као и хорови из Пољске, Литваније, Румуније, Грчке и Србије. Познато је да је белоруска хорска школа изузетна. Морам да подсетим да је у Неготину на „Мокрањчевим данима” наступао један белоруски хор, који је био фантастичан, чак се може рећи да се налази у светском врху. Тај ниво белоруских хорова само говори о томе колико је нама било тешко. 

2012-03-08-Pancevac-Belorusija-crkveni-hor-PSCPD

• Да ли сте први пут наступили на том фестивалу? 
– Први пут смо били у Белорусији. Ишли смо у Украјину и били смо у Бугарској два пута на једном великом православном фестивалу, али не великом попут овог у Белорусији. О нивоу организације говори и то да је жири заседао целу ноћ, а ми смо ипак већ сутрадан ујутру добили це-де са одабраним композицијама, које су биле изведене током такмичења. 

Такође, жири је одредио коју ће композицију сваки хор отпевати на свечаном концерту приликом доделе награда. 

Дакле, нису диригенти састављали програм за завршно вече манифестације. 

• Може ли се очекивати наставак сарадње? 
– Пошто је хор из Гродног добио прву награду – то апсолутно није намештено нити је резултат локалпатриотизма јер је хор одличан – дошли смо на идеју да их позовемо на наше „Дане духовне музике”, који се одржавају јубиларни, петнаести пут. 

• Колико певача данас чини ПСЦПД? Шта можемо да очекујемо од вас у будућности? 
– На путовању је било тридесет двоје певача, а имамо их четрдесетак. Важно је да кажем да тридесет до четрдесет одсто хора чине нови чланови, који су се прикључили ове јесени, пре неколико месеци. 

2012-03-08-Belorusija-festival-crkveni-hor-PSCPD-Pancevac2

Позивам заинтересоване Панчевце да нам се придруже јер ова година иде у сусрет јубилеју – 175. годишњици Друштва. Наиме, наше друштво је регистровано 29. марта 1838. године, иако је оформљено 1837. године, тако да тог датума славимо 174 године званичног постојања и 175 година стварног постојања. Тај важан дан прославићемо концертом у Светоуспенском храму, па позивам све Панчевце да дођу на свечаност. Очекујемо лепе турнеје и концерте ове године, поново ћемо гостовати на такмичењу „Хорови међу фрескама”... У Београду ћемо наступити на други дан Ускрса, 16. априла, у Храму Светог Саве, с Првим београдским певачким друштвом, хором „Бранко” и хором „Мокрањац”. Ова година је увертира за прославу нашег великог јубилеја.
М. С.

Панчевачко црквено певачко друштво у Белорусији

ГЛАСОВИ КОЈИ СЕ ИЗДВАЈАЈУ

Извор: Панчевац, 01. март 2012. године

На хорском такмичењу „Каложска благовест”, одржаном у Белорусији од 22. до 25. фебруара, чланови Панчевачког српског црквеног певачког друштва освојили су звање лауреата другог степена. На том надметању учествовало је 105 хорова и хорских ансамбала, а певачи ПСЦПД-а су награђени у другој етапи такмичења, у конкуренцији коју је чинило 45 хорова и ансамбала. 

2012-03-01-Belorusija-festival-crkveni-hor-PSCPD-Pancevac1

Више о овом успеху наших суграђана читаћете у наредном броју нашег листа.
М. С.

ОБЕЛЕЖЕН ПРАЗНИК СВЕТОГ САВЕ

О МИСИЈИ ВЕЛИКОГ ПРОСВЕТИТЕЉА

Прикладан музички програм, беседа др Димитрија Калезића и наступ Татјане Бошковић и Мирослава Жужића

Извор: Панчевац, 02. фебруар 2012. године

Традиционална Светосавска академија одржана је у петак, 27. јануара, у препуној дворани Културног центра. Како и доликује, Панчевачко српско црквено певачко друштво уз диригентско вођство Вере Царине извело је Мокрањчеву „Химну Светом Сави”, а затим је старешина Светоуспенског храма Радослав Милановић поздравио црквене оце, представнике Градске управе и остале грађане. Он је истакао колико је важна пастирска и мисионарска делатност великог српског просветитеља, као и то да се треба угледати на њега и прослављати његово име и дело. 

О нашем односу према Светом Сави, посебно о томе по чему је он савремен данас, беседио је протојерејставрофор академик др Димитрије Калезић. Износећи најважније детаље из живота Растка Немањића, Калезић је нагласио да је овај утемељио православље, које је до тада било климаво. Објаснио је да податак о томе како је отворио прве школе није у потпуности тачан, јер је било школа при двору и манастирима. Говорио је о његовом управљању делом српске земље, замонашењу и одласку у Свету гору, поклоничким путовањима, а потом и о великом утицају Светог Саве на стране црквене великодостојнике и томе колико је био цењен код Бугара, Грка и римокатолика. Обилазио је све српске земље, говорио, подучавао и, како је Калезић истакао, „учио народ високим истинама кроз практична животна упутства”. 

Подмладак Српског црквеног певачког друштва, који води Љиљана Јошић, интерпретирао је песме „Школа слави Светог Саву” и „Јечам жела”, а између осталих композиција, публика је чула ПСЦПД и подмладак како изводе „Коло” и „Српкињу” И. Бајића и „Ја сам рођен тамо на салашу” Д. Даниловића и С. Мирковића. Стихове је казивао драмски уметник Мирослав Жужић. Он је изговорио и „Беседу родитељима” Николаја Велимировића, а глумица Татјана Бошковић одрецитовала је песму „О, Боже” Зорице Симовић. 

У музичком програму је учествовао и дуо Вартан Баронијан (виолончело) и Владимир Никић (хармоника), а представили су се и дечји и први ансамбл КУД-а „Станко Пауновић” играма из Сврљишке котлине, Белопаланачког Поља и Црне Траве. 

Светосавску академију је организовала Вера Царина, програм је реализовао Културни центар, а покровитељи су били Српска црквена православна општина и Град Панчево.
Ј. С.

ПАНЧЕВАЧКИ ХОРОВИ НА КОЛАРЦУ

ЗАЈЕДНИЧКИ, У СЛАВУ ДУХОВНЕ МУЗИКЕ

Извор: Панчевац, 19. јануар 2012. године

Панчевачко српско црквено певачко друштво и хор и оркестар „Јован Бандур” уприличили су концерт у уторак, 17. јануара, у Задужбини Илије М. Коларца. Том приликом су изведене најзначајније духовне композиције Димитрија О. Големовића.

Чланови ПСЦПД-а под вођством диригента Вере Царине и уз солисте Павла Жаркова (баритон) и Ненада Јаковљевића (бас), извели су „Божанствену литургију пређеосвећених дарова” и композицију „С нами Бог”, посвећену управо нашем хоровођи и Певачком друштву 2008. године, поводом прославе 170 година постојања хора.

2012-01-17-Golemovic-koncert-crkveni-hor-PSCPD-Pancevac

Чланови Хора и оркестра „Јован Бандур” под управом диригента Бојане Маторкић Ивановић извели су ораторијум „Хирам’с Тестамент” („Хирамов завет”), за који је либрето написао композитор, а препевала га је на енглески језик Марија Тодоровић. Као наратор је наступио Зоран Давидовић, а солисти су били сопран Тијана Ђуричић и баритон Павле Жарков, као и Мирослав Карловић на удараљкама и Миливоје Вељић на клавиру.

За сваку похвалу је сарадња двају најбитнијих панчевачких хорова, а уз честитке треба изразити и жељу да се концерт „репризира” и у нашем граду.
М.С.

2012-01-17-Golemovic-koncert-crkveni-hor-PSCPD-plakat.jpg

КОНЦЕРТ ДУХОВНЕ МУЗИКЕ

Извор: Политика, 18. јануар 2012. године

Концерт духовне музике, композитора Димитрија О. Големовићаприређен је у Коларчевој задужбини. Публика је уживала у програму на коме су биле његове композиције „С нами Бог – Божанствена литургија преосвећених дарова” и „Хирамов завет” (ораторијум).

Наступили су Панчевачко српско црквено певачко друштво и Хор и оркестар „Јован бандур”, као и Павле Жарков, баритон, Ненад Јаковљевић, бас, Тијана Ђуричић, сопран, Мирослав Карловић, удараљке, Миливоје Вељић, клавир. Дириговале су Вера Царина и Бојана Маторкић-Ивановић. Наратор је био Зоран Давидовић.

2012-01-17-Golemovic-koncert-crkveni-hor-PSCPD

Панчевачко српско црквено певачко друштво основано је 1838. године и заузима једно од најзначајнијих места у музичкој историји српског народа и културе.

Хор и оркестар „Јован Бандур” настављач је традиције масовног и квалитетног хорског певања још из „Доситејевог Панчева”. Добитник је бројних признања.

Димитрије О. Големовић је етномузиколог и композитор. Студирао је на Музичкој академији у Београду. Магистрирао је и докторирао на етномузикологији. Најзначајније композиције су му „Песме завичајне” за сопран и гудачки оркестар, „Дечак који се ничега није бојао”, опера, „Дрино водо”, кантата, као и композиције које је публика имала прилику да чује на синоћњем концерту.
А. К.

ФЕСТИВАЛ ДУХОВНЕ МУЗИКЕ 2011

ТОНОВИ КОЈИ ОБАСЈАВАЈУ ДУШУ ЉУБАВЉУ

Дани музицирања, духовности и лепог дружења * Хорови су сарађивали као једна породица

Извор: Панчевац, 10. новембар 2011. године

Четрнаести међународни фестивал „Дани духовне музике” одржан је у Светоуспенском храму од 4. до 6. новембра. 

Покровитељи су били Град и Српска православна црквена општина Панчево–Центар, која је уједно, заједно с Панчевачким српским црквеним певачким друштвом, и организатор манифестације. Суорганизатор је био Културни центар, а подршку су пружили и локални медији. Током три фестивалска дана љубитељи православне духовне музике, окупљени у великом броју, могли су да уживају у изведби црквених хорова из Србије и Црне Горе. Сви хорови су пружили свој максимум и показали прилично професионалан приступ аматерском певању. 

2011-11-10-Pancevac-14-Dani-duhovne-muzike-crkveni-hor-PSCPD

Првог фестивалског дана најпре је наступио Црквени хор „Опленац” из Тополе, којим је дириговала Марија Ракоњац. Они су извели неколико духовних песама. Посебно је била лепа њихова интерпретација композиције „Богородице Дјево” Миодрага Говедарице, отпевана веома чисто, меко и усклађено. Након њих је наступио панчевачки црквени хор „Преподобни Роман Слаткопојац”, у предивним униформама и под диригентском палицом Татјане Крге. Они су извели делове из Мокрањчевог „Опела”. На крају прве вечери прилично захтевним православним програмом, који су чиниле композиције Војислава Илића, Станислава Биничког и Миодрага Говедарице, представило се Црквено пјевачко друштво „Острог” из Нових Бановаца, којим је дириговала Катарина Станковић. 

Друго вече почело је наступом Панчевачког српског црквеног певачког друштва. Диригенткиња овог хора мр Вера Царина определила се за интересантан и разноврстан програм у коме су се, између осталог, нашла дела Димитрија Големовића, Душана Трбојевића и Стевана Мокрањца. Посебно нежно и музикално извели су композицију „Свете тихиј” анонимног аутора. За њима (и уз њихову помоћ) уследио је наступ подмлатка хора, којим је дириговала Љиљана Јошић. Публика је веома лепо реаговала и на Хор Богословије „Св. Петар Цетињски” с Цетиња. Било је задовољство слушати 17 самоуверених певача, младих студената, у чисто мушком хору којим је дириговао ђакон мр Михајло Лазаревић. Концерт је затворио наступ новосадског црквеног хора „Свети Георгије” са врсним диригентом Богданом Ђаковићем. 

Они су извели веома иновативан програм, заступивши ауторе које наша публика није имала често прилике да чује, као што су Тики Зес и Роман Хурко. Гости с Цетиња имали су трећег дана прилику да покажу своје извођење свете литургије на крају ове манифестације духовне музике. 

– Велика је вредност нашег фестивала, многи хорови из земље и иностранства почаствовани су да дођу и учествују. Увек имамо неку програмску оријентацију, трудимо се да се изведу нова дела, да се негује савремена српска духовна православна музика – рекла је Вера Царина и захвалила свима који су помогли у организацији. Диригенткиња је најавила да ће организатори и ове, као и претходних година, покушати да обезбеде средства за издавање компилације најбољих извођења са фестивала.
С. Ћирковић

ПСЦПД НАСТУПИО НА ПРИРЕДБИ „КАНТАТ НОВИ САД”

"ВЕЛИКИ ПЕТАК" У НОВОСАДСКОЈ СИНАГОГИ

Извор: Панчевац, 15. септембар 2011. године

У оквиру Међународне недеље певања, одржане први пут у нашој земљи, под називом „Кантат Нови Сад”, наступило је и Панчевачко српско црквено певачко друштво, које је приредило концерт у новосадској синагоги. Панчевци су отпевали програм духовних композиција које се изводе на Велики петак, уједно публици дочаравајући атмосферу која влада у нашој цркви на тај дан. 

Као и увек, али овог пута у мањем саставу, певачи су били на висини задатка, и поред несносне врућине у синагоги. 

Намера организатора била је да тог дана буде представљена домаћа и страна духовна музика, а Певачко друштво је наступило након шпанског женског хора „Аглепта”. 

Нешто раније истог дана Панчевци су у порти католичке катедрале учествовали на тзв. опен сингингу, заједничком певању свих учесника манифестације. Мр Вера Царина, хоровођа ПСЦПД-а, добила је позив да диригује фестивалским хором на сцени током опен сингинга. Хор је имао задатак да за 45 минута научи шест композиција наше духовне и световне музике, како би их потом извео заједно са осталим хоровима и окупљеном публиком. Учешће ПСЦПД-а и Вере Царине у опен сингингу још једном потврђује колико су они поштовани и цењени у музичким круговима. 

– Драго ми је да су мене одабрали између двадесетак диригената да диригујем на опен сингингу. То је заиста велика част и много ми значи јер у Новом Саду живе и раде велики диригенти. Мојим певачима је свакако било интересантно да се сретну с различитим културама и да на најбољи начин представе оно што ми радимо – изјавила је Вера Царина. 

Током седмодневне приредбе „Кантат Нови Сад” представило се седам хорова из различитих крајева света, као и четири бенда, а наступила је и у Србији изузетно популарна француска певачица џеза Заз. Приређене су и бројне радионице за певаче, свираче и остале музичке уметнике. Ова манифестација је одржана под покровитељством Европске хорске асоцијације „Европа кантат”, а подржали су је бројни домаћи и страни донатори.
С. Ј.

Предавање у „Студију 21” - ВЕРА ЦАРИНА

АКСЕНТИЈЕ И МИТА – ПОШТОВАТИ, ЗАПАМТИТИ И... ОСЛУШНУТИ

Извор: Панчевац, 01. септембар 2011. године

Предавање посвећено панчевачким композиторима Аксентију Максимовићу и Мити Топаловићу у четвртак, 25. августа, у „Студију 21”, одржала је мр Вера Царина, уз модерацију Јасне Милићев. То је била добра прилика да се наши суграђани упознају са животом и радом стваралаца који су умногоме обележили културну историју Панчева. Познато је да једна улица у граду и школа у Долову чувају име Аксентија Максимовића од заборава, као и да се у част Мите Топаловића одржавају такмичења соло певача и камерних ансамбала у школи „Јован Бандур”. Међутим, Вера Царина је приметила да постоје и много бољи начини да им се искаже поштовање: – Зашто је важно говорити о тим људима чија имена виђамо у околини? Није битно само њихово име као такво, него је битан плод њиховог рада. 

Често понављам да ми је њихов ентузијазам репер за то како се треба у животу трудити.
Најлепши начин да се сетите панчевачких славуја, јер и композитори су славуји, јесте да чујете њихове композиције.
Мита Топаловић је био дугогодишњи хоровођа ПСЦПДа и као далеки претходник Вере Царине, којој је поверена иста дужност, њен несумњиви узор. Основао је Јужнословенски певачки савез, чији је члан био и ПСЦПД, и према речима Вере Царине „ошамарио цео музички свет српства” смелим отварањем нових поља деловања – писањем дечјих песама и организовањем духовног концерта на Велики петак, што је и данас једна од посебности нашега града. 

– Чињеница је и да се удружење хорова из Баната, основано 1923, звало Банатска певачка жупа „Мита Топаловић”, што јасно поручује да су колеге и те како цениле допринос овог уметника и културног посленика панчевачкој и српској култури – истакла је Вера Царина. 

Аксентије Максимовић, чија се родна кућа и данас може видети у Долову и сматра се једним од лепших примера народног неимарства, радио је у новосадском Српском народном позоришту. Иако је умро млад, у 34. години, створио је велики број песама и музичких дела за позоришне комаде. 

Ипак, најлепши начин да се сетите панчевачких славуја, јер и композитори су славуји, јесте да чујете њихова композиције.

 

ПСЦПД - НАГРАДА "ВОЈИСЛАВ ИЛИЋ" ЗА НАЈБОЉИ ХОР 2011

17. ФЕСТИВАЛА ДУХОВНЕ МУЗИКЕ "ХОРОВИ МЕЂУ ФРЕСКАМА"

Извор: 15. јули 2011. године

Пaнчeвaчкo српскo црквeнo пeвaчкo друштвo je и oвe гoдинe oсвojилo прeстижну нaгрaду "Вojислaв Илић" кao нajбoљи хoр 17. Фeстивaлa духoвнe музиke "Хoрoви мeђу фрeскaмa".
Koнцeрти су сe oдржaвaли у прoстoру Гaлeриje фрeсaкa у Бeoгрaду, пoд пoкрoвитeљствoм Њeгoвe Свeтoсти Пaтриjaрхa српскoг гoспoдинa Иринeja, Mинистaрствa вeрa Рeпубликe Србиje и Сeкрeтaриjaтa зa културу.

Freske 2011 nagradjeni mala

Oвoгoдишњи фeстивaл биo je пoсвeћeн ствaрaлaштву диригeнтa и кoмпoзитoрa Aлeксaндрa Гaвaнскoг. Toкoм сeдaм фeстивaлских вeчeри, у пeриoду oд 18. jунa дo 9. jулa, нaступилo je oкo двaдeсeт хoрoвa.
Нaш хoр сe oвe гoдинe прeдстaвиo сa вeoмa рeткo извoђeним кoмпoзициjaмa Душaнa Maксимoвићa, Aлeксaндрa Гaвaнскoг, Дмитриja Бoртњaнскoг, Mилoрaдa Kузмaнoвићa, Mилoja Mилojeвићa, Aрвo Пeртa, Вojислaвa Илићa и Гeoрги Пoпoвa. Нaгрaдe су уручeнe у пeтaк, 15. jулa, у Гaлeриjи фрeсaкa, у 18 чaсoвa.

 

РАЗГОВОР С ПОВОДОМ: МР ВЕРА ЦАРИНА, ХОРОВОЂА ПСЦПД-а

БРЕНД ЗА ПРОБИРЉИВУ ПУБЛИКУ

Извор: Панчевац - 01. јули, 2011.

Најуспешнији градски хор и најстарије певачко друштво на овим просторима – Панчевачко српско црквено певачко друштво не посустаје с активностима ни ове године. Само у протеклих месец дана чланови великог ансамбла и подмлатка хора реализовали су велики број концерата; за време „Ноћи музеја” били су и домаћини хора „Ванаја”, који је допутовао из далеке Финске; учествовали су у организацији десетих „Дана прота-Васе”; гостовали су у Аустрији и Румунији; отворили су и велики фестивал „Хорови међу фрескама” у Београду, а недавно су се представили и у Пожаревцу. Такође, ПСЦПД има велике планове и за наредни период. О утисцима са скорашњих путовања, као и о томе шта ће певачи радити током лета, говори мр Вера Царина, хоровођа овог друштва.
ПАНЧЕВАЦ: Чини се да певачко друштво ради без предаха. Тешко је и побројати све активности које сте реализовали у последње време. Једна од занимљивијих је свакако гостовање хора у Грацу, реализовано крајем маја. Друштво је одржало целовечерњи концерт поводом тамошње славе св. Кирило и Методије. Какви су вам утисци с тог путовања?
ВЕРА ЦАРИНА: Предиван аустроугарски Грац, нама близак по архитектури и менталитету, пун је младих, студената из целог света, а много управо из Србије и Панчева.
Сваки одлазак у другу земљу међу наш народ буди различите емоције. Првенствено певамо тако да на најбољи начин прикажемо српску културу и традицију. У иностранству нам је на програму Корнелије, Мокрањац, Христић, Перичић, Милојевић, Тајчевић, али и  савременици Р. Максимовић, Д. Максимовић–Думакс, Д. Големовић и Д. Величковић. Једино на таквим турнејама имамо прилику да певамо и световну музику, те нас ти концерти приказују у сасвим другом светлу, од онога у ком нас у нашем граду знају.
У Грацу смо певали поред концерта и Лутургију. Наша Црква дели храм са другим конфесијама те  су пред Службу певачи помогли да се постави предиван дрвени монтажни иконостас. Надахнуће на Литургији, после одличног вечерњег концерта је неописиво. После службе смо одржали мали концерт световне музике. Потом поздрави, честитања, поклони и наравно славски ручак, све по реду: пршута, супа, сарма, печење...
Ко је посетио наш сајт могао је приметити да смо сада у новој гардероби коју нам је од срца сашила и поклонила модна кућа „Модус“.
ПАНЧЕВАЦ: Само неколико дана након учешћа на „Данима прота-Васе”, друштво је, 18. јуна, имало част да отвори велики фестивал „Хорови међу фрескама”, што сведочи о угладу који ПСЦПД има, не само у нашем граду, већ и у читавој држави. Како је београдска публика реаговала на наступ хора?
ВЕРА ЦАРИНА: Наше певачко друштво је осам пута до сада, од 2003. године учествало на на фестивалу и сваки пут освајао признања и награде. Три пута хор је освојио највишу награду Војислав Илић, за премијерна извођења савремене српске музике: Литургије Војислава Илића, Глорије и Аве Мариа наше Панчевке Мелинде Лигети, Кто Бог велиј, Големовића, Тебе Бога хвалим Р. Максимовића, Делова из Опела, Милојевића, Прокимена Ј. Гавриловића... Ове године фестивал је посвећен обнови дела Александра Гаванског. Извели смо његово Свјати Боже. На овом фестивалу и ја сам награђивана као диригент. Била сам члан жирија 2009. и предавач на курсу за диригенте 2008. Сигурна сам да су управо ти резултати подстакли организатора да нам укаже ту част да певамо на отварању фестивала. Добро име, које смо стекли великим радом резултирало је сталном одабраном публиком. Диван је осећај певати у пуној сали Галерије фресака, одличне акустике, када знаш да су у сали они који дубоко разумеју и воле музику којом се ми највише бавимо.
ПАНЧЕВАЦ: Прошле недеље сте у цркви Свете Петке у Пожаревцу одржали предавање „Панчевачко српско црквено певачко друштво као део српске културе”. Након ваше беседе, певао је и хор. Но, у Пожаревцу сте постигли и веома занимљив договор. О чему је реч?
ВЕРА ЦАРИНА: Хм. Морам већ по који пут да истакнем да се око нашег Друштва окупљају изузетни људи – ентузијасте. Председник црквене општине „Центар“, г. Мирко Милановић организовао нам је турнеју у Грац али се и даље заузима за афирмисање хора као једне од најстаријих Друштава у нашем граду и „бренда“ који је неоспорив. Приближавање дана обележавања миланског едикта носи са собом различите пројекте који афирмишу нашу културу. Пожаревац је била једна од генералних проба. Пројекат је поприлично велики и подразумева  турнеје по највећим градовима Европе, Милано, Лондон, Париз, Праг, Беч... Ипак, док не буде извесно, не бих више о томе.
ПАНЧЕВАЦ: Подмладак друштва је протеклог викенда наступио у Румунији, поводом Видовдана, славе банатских Срба. Како сте дочекани тамо?
ВЕРА ЦАРИНА: Нисам сигурна да ова прва турнеја Подмладка Друштва са хоровођом Љиљаном Јошић треба да уђе у овај мој осврт јер заслужује много више.
Наш народ у Румунији, наши Банаћани, одвојени од границом која их полако удаљава од нашег језика и културе грчевито заједно и чувају све оно српско што се сачувати може. Имају свој недељник заједнице Срба, издају веома значајне историјске књиге, организују се у културним друштвима и хоровима. Али, све их је мање и све им је слабији контакт са Матицом.
У суботу 25. јуна били смо у Моноштору, некада српском селу месту из кога је потекло десетак српских свештеника данас има још двадесетак српских породица, али веома мало оних који и говоре српски. Заједничка вечерња служба, потом концерт. У очима сузе и осећај да нису сасвим заборављени. Диван је био наш домаћин отац Благоје Чоботин са својим надахнутим говором. Оставили смо им за успомену графику Хиландара, поклон Града Панчева и ракију манастира Лелић – да огреју срце.
Темишвар, предиван, некад престони град у коме сада живи неколико хиљада Срба организовао нам је величанствен дочек. Присуствовали смо представи српског аматерског позоришта после чега нам је приређен пријем и вечера у најеминентнијем српком ресторану Лојд у центру Темишвара.
Празнична, видовданска Литургија. Подмладак је певао наизменично са хором Хором Саборне цркве. Певали смо и на видовданској свечаној академији, на којој су поред свештенства присуствовали конзул Р. Србије, представници Срба у румунском парламенту и руководиоци свих српских институција у румунском Банату. ПСЦПД је за ту прилику припремио и Диплому нашег Друштва коју смо предали Дејану Попову, председнику братског Хора Саборне цркве, уз монографије града Панчева предате старешини храма Мирославу Стојкову и председнику матице Срба господину Гвозденовићу. И потом опет пријем, па ручак, растанак уз жеље да видовданске посете хора постану традиционалне.
Истог дана, посетили смо на путу кући и српски манастир Св. Ђорђа. Слична дирљива прича – срећа и сузе уз појање нашег подмладка, тужна прича о осећају напуштености од стране својих и челична жеља да догод су живи чувају и одрже свој српски језик и осећај националне припадности. Једино што смо могли да им оставимо била је предивна књига разгледница Панчева, још једна ракијица, и обећање да ћемо поново доћи, јер није далеко.
ПАНЧЕВАЦ: Шта ће ПСЦПД радити током лета?
ВЕРА ЦАРИНА: Друштво преко лета има одмор све до половине августа, када се припремамо за велики светски фестивал (Europa cantat) који се одржава у Новом Саду. У Синагоги ћемо 23. августа представити наш „Велики Петак“. На промоцији овог зборника говориће и мр Богдан Ђаковић, један од организатора Фестивала и Иван Муди, британски композитор, стручњак у области православне духовне музике.
Наравно да је крај августа увек у знаку славе светоуспенског храма. За јесен, иако ме нисте питали, чека нас велики број „акција“. Позвани смо поново у Украјину, овог пута заједно са представницима Града, уз велику жељу за братимљењем Кривог Рога и Панчева. Позвани смо и у Клагенфурт поводом Славе Св. Петке крајем октобра. Постоји позив за концерт и литургију у Трсту. Да учествујемо на ауторском концерту Димитијра Големовића; а ту су и наши Дани духовне музике...
Верујем да се ваши читаоци уморе само од сагледавања наших активности у протеклом и наредном периоду. Зато можете разумети зашто је и мени, мојим колегама диригентима и певачима потребан летњи одмор. Срећна сам што имамо изузетну и сложну Управу Друштва, што нас сви свештеници Светоуспенког храма на сваки начин помажу и подржавају, а Град нас у кризним моментима од срца подпомогне.

ГОСТОВАЊЕ ПОДМЛАТКА ПСЦПД-А У РУМУНИЈИ

ВИДОВДАНСКИ КОНЦЕРТИ

Извор: Панчевац, 24 јуни 2011. године

Подмладак Панчевачког српског црквеног певачког друштва гостоваће овог викенда у Румунији, где ће, поводом Видовдана, одржати неколико концерата у Темишвару и другим местима у румунском делу Баната у којима живе Срби. 

Дечји хор ће, заједно с диригенткињом Љиљаном Јошић и хоровођом Друштва мр Вером Царином, најпре у суботу, 25. јуна, посетити Моноштор, место између Темишвара и Арада. Тамо ће певати на вечерњој служби и приликом резања колача, а потом ће одржати краћи концерт. 

– Моноштор је српско село које се полако гаси. Тамо је остало свега дванаест српских породица. Подмладак Друштва ће им кроз ову сарадњу, на својеврстан начин, пружити подршку. Веома нам је драго што ћемо банатске Србе посетити баш у време када прослављају Видовдан. Пошто у тој области има премало свештеника, те они не стижу да 28. јуна обиђу сва места, овај празник се у појединим селима обележава неколико дана раније – рекла је Вера Царина. 

У недељу, 26. јуна, подмладак ПСЦПД-а певаће на литургији у Саборној цркви у Темишвару, а након тога ће бити уприличен свечани видовдански пријем у Владичанском двору. Хор ће наступити и том приликом. Током поподнева Панчевци ће на путу ка Србији посетити и српски манастир Св. Ђорђа, где ће отпевати неколико нумера. 

Пре одласка у Румунију мр Вера Царина ће у четвртак, 23. јуна, у Цркви Свете Петке у Пожаревцу одржати предавање „Панчевачко српско црквено певачко друштво као део српске културе”. Ово предавање наши суграђани су већ могли да чују крајем прошле године, а оно је публиковано и у Финској и Бугарској. Након беседе Вере Царине, Панчевачко српско црквено певачко друштво одржаће концерт.

У ПОРТИ ПОД ЛИПОМ

ПОЧЕЛИ ДЕСЕТИ „ДАНИ ПРОТА-ВАСЕ”

Извор: Панчевац, 10. јуни 2011. године

Наступом глумаца, рецитатора, хора и фолклорне секције из Основне школе „Васа Живковић” у порти Светоуспенског храма, под липом, у уторак, 7. јуна, почели су десети „Дани прота-Васе”. 

2011-06-10-Dani-Prota-Vase-crkveni-hor-PSCPD

Бројна публика је имала прилику да у прелепом амбијенту погледа одломак из комада „Покондирена тиква”, да чује неке од најлепших стихова Мике Антића, као и да ужива у занимљивом наступу фолклораша. Посебан утисак је оставио хор, који је извео неколико познатих прота-Васиних песама. 

Друге вечери Несиба Палибрк Сукић одржала је мултимедијално предавање о доприносу руске емиграције културном развоју Панчева. Вече је музички обогатило Панчевачко српско црквено певачко друштво или тачније женски део и подмладак овог хора.
ПСЦПД отвара „Хорове међу фрескама”
Ове године Панчевачком српском црквеном певачком друштву припала је част да 18. јуна својим наступом отвори један од највећих међународних фестивала духовне музике „Хорови међу фрескама” у атријуму Народног музеја у Београду. 

На тој манифестацији ће први пут самостално наступити и подмладак ПСЦПД-а. Тај концерт је заказан за 21. јун.
Према речима организатора ове манифестације мр Вере Царине, први „Дани протаВасе” одржани су пре десет година, такође у порти под липом. 

– Манифестација је настала када је прота Милован желео да обележи 110 година од смрти Васе Живковића. Организован је интересантан програм, који је публика лепо прихватила. Традиција је настављена и наредних година, тако да овог пута обележавамо 120-годишњицу прота-Васине смрти – рекла је Вера Царина. 

Треће и уједно последње вече „Дана прота-Васе” биће одржано у четвртак, 9. јуна, од 20 сати, у порти Успенског храма. Песникиње Виолета Блага и Јасна Милићев рећи ће нешто више о прота-Васином поетском наслеђу. Наступиће и велики састав и подмладак ПСЦПД-а. Програм ће бити нешто обимнији, а на њему ће бити духовне и световне композиције, од којих ће неке бити премијерно изведене. 

Ова манифестација се одржава под покровитељством Града, Православне српске црквене општине Панчево Центар и уз техничку подршку Културног центра.

ГОСТИ ИЗ ФИНСКЕ У РИМОКАТОЛИЧКОЈ ЦРКВИ

ГРОМОГЛАСНИ АПЛАУЗИ ЗА НЕЖНЕ ЗВУКЕ

Извор: Панчевац, 20. мај 2011. године

Један од програма приређених у оквиру Ноћи музеја у суботу, 14. маја, који су привукли највећу пажњу Панчевки и Панчеваца, свакако је био концерт омладинског мешовитог хора „Ванаја” из Финске, одржан у Цркви Св. Карла Боромејског. Гостовање тог великог ансамбла, сачињеног од око шездесет певача, организовало је Панчевачко српско црквено певачко друштво у сарадњи са Српском православном црквеном општином „Центар”, Црквом Св. Карла Боромејског и уз техничку подршку Културног центра и Музичког центра. 

Покровитељи концерта били су ПСЦПД и Град.  

2011-05-20-Pancevac-Vanaja-Finska-hor
„Ванаја” - сад, па ко зна кад

Хором је дириговао Исмо Самиваки, а многобројна публика могла је да чује низ прелепих духовних и световних композиција. Занимљиво осмишљен репертоар био је сачињен од средњовековних напева, финских народних и црначких духовних песама, као и дела Павела Чеснакова, Јана Сибелијуса, Мије Макароф и других композитора. 

– Публика је имала прилику да се упозна с финском музиком, која није тако темпераментна као наша јужњачка, већ је прилично меланхолична. Кад је реч о самој вокалној техници, интересантно је да у том хору нема интонационог падања, дикција је савршена, а звук је светао. Од шездесет певача обично се очекује врло громогласан звук, али се у овом случају добија један компактан, фин и нежан, какав се, у суштини, и негује у Скандинавији, па и у западним земљама – рекла је мр Вера Царина, организаторка овог концерта. 

Она је објаснила да је до организације гостовања тог ансамбла у Панчеву дошло након што је она пре две године учествовала на Међународној музиколошкој конференцији у Финској, где јој је један од колега препоручио тај хор. 

Непосредно пре почетка концерта у зеленом салону Градске куће уприличен је и пријем за чланове „Ванаје”. 

Госте су том приликом срдачно поздравили Нада Беркуљан и Тигран Киш, као и представници православне и католичке цркве. Самом концерту присуствовао је амбасадор Финске у Београду Кари Веијалаинен. 

Поред организације овог концерта, Панчевачко српско црквено певачко друштво ових дана има и бројне друге активности. Већ у петак, 20. маја, овај наш хор ће отпутовати у Грац. 

– Певачко друштво је решило ове године да успори ритам, али није успело, као и обично. Позвани смо да у суботу, 21. маја, у Грацу одржимо целовечерњи концерт поводом њихове славе Св. Кирило и Методије. Дан касније ћемо тамо певати и литургију, а потом се враћамо у Србију. 

Ово гостивање подржано је средствима из буџета Града. 

Предстоје нам и припреме за „Дане прота Васе”, који су планирани за почетак јуна. Певачко друштво ове године први пут, после многих награда на фестивалу „Хорови међу фрескама”, отвара тај фестивал 18. јуна у Београду. Новина је то што ће подмладак друштва ове године одвојено учествати на тој манифестацији. 

Њихов самостални наступ заказан је за 21. јун. У току истог месеца подмладак ће три дана гостовати и у Темишвару – најавила је Вера Царина. 

На крају сезоне, 22. августа, ПСЦПД ће одржати и концерт у новосадској Синагоги, и то у оквиру великог хорског фестивала „Музика мунди”.
Страну припремила Драгана Кожан

ИСТОРИЈАТ ХОРСКОГ ПЕВАЊА

РТВ Панчево, 26. новембар 2010. године

ПАНЧЕВО, 26. новембар 2010. (ТВ Панчево) – У организацији Дома омладине у Студију 21одржана је трибина под називом “Историјат хорског певања у Панчеву“. Гост трибине била магистар Вера Царина, диригенткиња Панчевачког црквеног певачког друштва и добитница Новембарске награде града Панчева.

2010-11-25-Vera-Carina-predavanje-horsko-pevanje

Према речима Вере Царине циљ трибине је очување културног наслеђа хорског певања у Панчеву, али и упознавање наших суграђана са богатом историјом Српског црквеног певачког друштва које постоји од 1838. године и спада у ред најстаријих.
- На жалост, у последње време народ није баш заинтересован за било шта што се догађа око нас, сви смо препуштени како нас вода носи.Врло је важно да чујемо, а ја ћу се потрудити вечерас да кажем колико су се наши преци потрудили да подигну културу, колико су се трудили да унапреде све оно што су унапређивали, значи културу у сваком смислу, не само хор, него и позориште и све оно што на жалост ми данас имамо јако мало, у малој количини да тако кажем. И наравно да ће бити акценат на Панчевачком црквеном певачком друштву, али такође и на свим оним хоровима, поготову онима који су деловали после другог светског рата и који делују данас. Мислим да је та актуелност битна за све нас данас, казала је Вера Царина.

 

ДЕВЕТ ПУТА УРА ЗА ГРАД УМЕТНОСТИ!

ДАН МУЗИКЕ - 04.11.2010.

Завршено обележавање Дана Панчева

Панчевац, 12. новембар 2010.

Читавих девет дана трајала је овогодишња прослава 8. новембра, празника града. Од 1. до 9. новембра Панчево је било центар уметности, а сва пажња била је усмерена на стваралаштво наших најкреативнијих суграђана. 

Дан Панчева 2011

Допринос обележавању велике свечаности дали су панчевачки сликари, вајари, архитекте, музичари, књижевници, глумци, филмски уметници, фотографи и стрип-цртачи. О манифестацијама реализованим током прва три дана прославе већ смо писали у претходном броју нашег листа, а овом приликом ће бити речи о најупечатљивијим догађајима који су се одиграли у наставку свечаности.

Музика 04.11.2010.

Четврти дан новембра и уједно четврти дан прославе празника био је посвећен музици. 

Млади уметници из Музичког центра и МШ „Јован Бандур” одржали су концерт под називом „Панчево – град музике” у Евангеличкој цркви. Весело вече отворио је дечји хор „Звончићи”, којим је дириговала Јелена Цветић, а у наставку су се соло тачкама представили фаготисти, виолинисти, виолончелисти, трубачи и певачи. Бројна публика уживала је у делима великана попут Бетовена, Сен Санса, Шопена, Хендла, али и савремених аутора попут Мелинде Лигети и Миливоја Илића. 

У наставку вечери, празнични концерт у Галерији савремене уметности одржало је Панчевачко српско црквено певачко друштво. Простор галерије био је премали да прими све оне који су желели да пропрате наступ убедљиво најбољег хора који овај град има. ПСЦПД је, под диригентским руководством Вере Царине, овогодишње добитнице новембарске награде, још једном заблистао. На програму је била духовна музика православних народа, као и духовне песме из светске и народне баштине. Концерт је ефектно заокружен обрадама најлепших староградских нумера. Веома запажен наступ имао је и подмладак ПСЦПДа, којим је дириговала Љиљана Јошић, а присутне је кроз програм водио драмски уметник Мирослав Жужић. 

Љубитеље нешто тврђег звука, углавном млађе генерације, окупила је велика журка у Студентском дому, на којој су наступиле панчевачке рок групе.

Вера Царина: Певачима прија да промене репертоар. Нажалост, стално смо притиснути неким датумима, црквеним празницима, духовним концертима и због тога не можемо да се бавимо и световном музиком и неком другом духовном музиком којом бисмо можда желели. Време нам то не дозвољава. За овај концерт смо се припремали, док је концерт на Панчевачким данима духовне музике био непланиран. Две недеље смо имали свакодневне пробе, али показало се да хор има широки спектар извођачких могућности. Надамо се да ћемо с времена на време бити у прилици да изненадимо љубитеље хорског певања репертоаром који ће бити сличан вечерашњем.

Програм је водио глумац Мирослав Жужић који уз помоћ записа Миховила Томандла и Милана Ћурчина подсетио бројне присутне на светле тренутке из прошлости Панчевачког српског црквеног певачког друштва. За будућност је била задужена Љиљана Јошић која је дириговала подмлатку Друштва.

 

ДУХОВНА МУЗИКА РАЗЛИЧИТИХ ВЕРОИСПОВЕСТИ

Извор: Панчевачки Прес, 12. новембар 2010. 
Аутор: Едвард Јукић

У склопу обележавања прославе Дана града, 4. новембра, у Галерији савремене уметности, хор и подмладак Панчевачког српског црквеног певачког друштва извели су концерт који је неуобичајен када је у питању ова најстарија жива културна институција у граду.

Диригенткиња хора мр Вера Царина у програм је, поред духовне музике православних народа, уврстила црначке духовне песме, једну бразилску, једну каталонску, али и духовне песме из народног стваралаштва и обраде народних и староградских песама. Хор је овакав репертоар извео с лакоћом и полетно, потврђујући да је, током десетак година откако га води Вера Царина, овогодишња добитница Новембарске награде града, сазрео у одлично певачко друштво.

„ППРЕС”: За свега недељу дана хор је извео два различита репертоара. Наступили сте на Панчевачким данима духовне музике, где сте извели програм примерен овој манифестацији, а вечерас сте певали духовне песме различитих култура и вероисповести. Колико је тешко неговати истовремено овако различите репертоаре?

Вера Царина: Певачима прија да промене репертоар. Нажалост, стално смо притиснути неким датумима, црквеним празницима, духовним концертима и због тога не можемо да се бавимо и световном музиком и неком другом духовном музиком којом бисмо можда желели. Време нам то не дозвољава. За овај концерт смо се припремали, док је концерт на Панчевачким данима духовне музике био непланиран. Две недеље смо имали свакодневне пробе, али показало се да хор има широки спектар извођачких могућности. Надамо се да ћемо с времена на време бити у прилици да изненадимо љубитеље хорског певања репертоаром који ће бити сличан вечерашњем.
Програм је водио глумац Мирослав Жужић који уз помоћ записа Миховила Томандла и Милана Ћурчина подсетио бројне присутне на светле тренутке из прошлости Панчевачког српског црквеног певачког друштва. За будућност је била задужена Љиљана Јошић која је дириговала подмлатку Друштва.

 

ГРАДСКА НАГРАДА И ПРИЗНАЊА ЦАРИНИ, СУДАРСКОМ

И ЂАНГРАНДИЈУ

Извор: Радио Панчево, петак, 22 октобар 2010 19:56

Dan Panceva - nagrade 1

Овогодишњи добитник престижног градског признања „Новембарске награде“ је магистар Вера Царина професор у Музичкој школи Јован Бандур и диригент и хоровођа Панчевачког српског црквеног певачког друштва. Чланови Комисије за доделу градских награда и признања вечерас су одлучили и да бивши председник Скупштине општине Панчево Витомир Сударски постане заслужни грађанин Панчева. Скупштина Панчева је раније одлучила и да повељу почасног грађанина добије председник провинције Равена Франческо Ђангранди.

Dan Panceva 2
Dan Panceva_Vera
Pancevac 1

Pancevac 2

Vera 2
Vera 3

Вера Царина је престижно градско признање добила из области културе и уметности, а због унапређења културног живота Панчева својим радом. Бивши председник Скупштине општине Панчево у периоду од 1971 до 1976. Витомир Сударски је звање заслужног грађанина добио због, како стоји у образложењу Комисије, изузетног и вишегодишњег доприноса развоју града у различитим областима, афирмацији града у земљи и иностранству, заштити и унапређењу људских права и слобода и унапређењу и развоју локалне самоуправе.Новембарска награда и градска признања ће лауреатима бити додељена за Дан града Панчева 8. новембра. (М.Д.) 

 

ПОЈАЊЕ ПРОТКАНО ВЕРОМ, ЉУБАВЉУ И НАДОМ

Одржани 13. „Дани духовне музике”, 2010

Извор: Панчевац, 2010

Тринаести међународни фестивал „Панчевачки дани духовне музике” одржан је 30. и 31. октобра у Светоуспенском храму, у организацији Панчевачког српског црквеног певачког друштва и Српске православне црквене општине Панчево. Суорганизатор фестивала био је Културни центар.

DDM 2010 plakat mali

DDM 2010 pozivnica

Током два дана трајања ове традиционалне градске манифестације публика је имала прилику да ужива у бриљантним наступима трију веома значајних и у уметничким круговима изузетно цењених хорова.

Очекивано високи уметнички домети

Најпре је у суботу, 30. октобра, целовечерњи концерт одржало Панчевачко српско црквено певачко друштво, под диригентским руководством мр Вере Царине, овогодишње добитнице новембарске награде. Овај хор, који је током 172 године постојања постигао импресивне резултате и овенчао се признањима недостижним за многе, представио се и ове вечери брижљиво одабраним и мајсторски изведеним програмом. 
Љубитељи духовне музике уживали су у неким од најлепших композиција познатих стваралаца у овој области: Кедрова, Душана Трбојевића, Корнелија Станковића, Рајка Максимовића, али и у руским и бугарским напевима, као и у божанственим остварењима анонимних аутора. И овог пута публика је имала част да чује солисткињу Елеонору Тадић, познату по анђеоској боји гласа и невероватним вокалним способностима, која је дирљиво извела познату композицију „Во царствији Твојем” једног од најзначајнијих бугарских композитора у области духовне музике – Доброг Христова. Нешто касније у њеној изведби зачула су се и „Царска јектенија” анонимног аутора. 
ПСЦПД је оставио посебан утисак на присутне отпевавши ирмос „Достојно јест” из „Литургије св. Јована Златоустог” Корнелија Станковића. 

DDM 2010 - PSCPD
Панчевачко српско црквено певачко друштво

Како је напоменула Вера Царина, која је публику водила кроз концерт тако што је укратко представила сваку тачку, Корнелије Станковић је своју другу литургију посветио ПСЦПД-у, као носиоцу музичке културе тог времена, али она је загубљена. Сачувана је само верзија за мушки хор, коју је прерадио Мита Топаловић. На концерту је неизоставна била и песма „Тебе Бога хвалим”, коју је Рајко Максимовић, један од најпризнатијих савремених композитора, посветио том друштву поводом прославе 170 година постојања. 
Панчевачко српско црквено певачко друштво заокружило је још један успешан наступ изводећи „Тропар св. Димитрију”, у част предстојећег празника града, који се обележава 8. новембра, на Митровдан. Занимљиво је да је тај тропар компоновао Георги Попов, уметнички руководилац хора „Славјанскаја беседа” из Софије, на чијој су прослави поводом 130-годишњице постојања, у октобру, гостовали чланови ПСЦПД-а.

Отворена тајна ризница

И наредног фестивалског дана, 31. октобра, у Светоуспенском храму је приређен једнако квалитетан концерт, који је задовољио и најзахтевније музичке сладокусце. У славу Бога певали су „Београдски мадригалисти” с диригентом Александром Брујићем на челу и хор цркве св. Спиридона Чудотворца из Трста, којим је дириговала др Ана Каира из Украјине.

DDM 2010 - Madrigalisti
Београдски мадригалисти

Оба хора, као по договору, определила су се за композиције које се изузетно ретко изводе. Прави бисери духовне музике у изведби ових двају ансамбала заблистали су у пуном сјају. „Београдски мадригалисти”, који су одраније познати Панчевкама и Панчевцима, даровали су публици дуго скриване драгуље из опуса Корнелија Станковића, архиепископа Јонатана, Стевана Ст. Мокрањца, Душана Трбојевића, Николаја Р. Корсакова и других, док су се гости из Италије одлучили и за дела композитора ретко заступљених код нас, попут Франческа Синика, оснивача овог хора, Павела Чеснокова и Владимира Бердовића. 

DDM 2010 - Trscani
Хор цркве светог Спиридона Чудотворца из Трста

Тачни подаци о настанку хора цркве св. Спиридона Чудотворца не постоје. Према неким изворима, хор је формиран 1837. године, а можда и раније. Зна се да га је основао диригент и композитор Франческо Синико на захтев управе Српске православне црквене општине у Трсту. Све до 1922. године диригенти хора били су искључиво музичари из породице Синико, а потом, до 1999, ансамбл су предводили диригенти словеначког порекла. Пре једанаест година др Ана Каира стала је на чело хора, као први женски диригент, а уједно и први диригент православне вере. 
О „Београдским мадригалистима”, хору који је 1951. године основао Милан Бајшански, љубитељи духовне музике већ све знају. Једно од њихових највећих достигнућа свакако је концерт православне музике који су 1970. године одржали пред папом Павлом ВИ у цркви светог Петра у Риму. За изузетне заслуге у неговању наше духовне музике Српска православна црква доделила је том хору орден св. Саве. 
Овогодишњи „Панчевачки дани духовне музике” реализовани су под покровитељством Српске православне црквене општине Панчево и града Панчева.

 

ПСЦПД НАСТУПИО У СОФИЈИ - ЛЕПИ УТИСЦИ ИЗ БУГАРСКЕ

Извор: Панчевац, 2010

Чланови Панчевачког српског црквеног певачког друштва боравили су прошлог викенда у Софији, где су на позив тамошњег хора „Славјанскаја беседа” учествовали у прослави 130-годишњице постојања тог ансамбла. 
Друштво је одржало целовечерњи концерт у храму св. великомученика Николаја Софијског у суботу, 16. октобра, а наредног дана певало је на светој литургији у храму Христовог васкрсења. 
„Наше певачко друштво је два пута освајало највиша признања на фестивалима хорова у Бугарској, те је и то, као и чињеница да носимо титулу најстаријег српског певачког друштва, још један од разлога што је диригенткиња Елица Христова одабрала управо ПСЦПД за ову велику свечаност. Тако је још једном нашем друштву припала част да представља наш град и нашу земљу на једном великом јубилеју”, наводи се у саопштењу ПСЦПД-а. 
Према речима мр Вере Царине, диригенткиње овог друштва, чланови хора носе прелепе утиске из Софије. Поред тога што су наишли на одличан пријем бугарске публике, имали су и прилику да између осталог обиђу Рилски манастир, највећу светињу у овој земљи, затим највећи храм у Софији – храм Александра Невског, као и цркву свете недеље, где су целивали мошти краља Милутина. 
Вера Царина је најавила да ће ПСЦПД наступити на „Данима духовне музике”, који ће бити одржани наредног викенда, 30. и 31. октобра, од 19.30, у Светоуспенском храму. Поред гостију из наше земље, на овој манифестацији ће учестовати и хор српске цркве из Трста. 
Само неколико дана касније, у четвртак, 4. новембра, од 20 сати, поводом Дана града, Панчевачко српско црквено певачко друштво одржаће целовечерњи концерт у Галерији савремене уметности.
(Д. К.)

НОВИ УСПЕСИ ПАНЧЕВАЧКОГ ДРУШТВА

НАЈБОЉИ ХОР ПЕВАО МЕЂУ ФРЕСКАМА

Izvor: Панчевац, 16. јули 2010. године
Аутор: Саша Јанош

- ПСЦПД добио награду „Војислав Илић” * Диригенткиња Вера Царина одликована за истраживачки рад у савременој српској музици -

На Фестивалу духовне музике „Хорови међу фрескама” у Београду, 22. јуна, наступило је и Панчевачко српско црквено певачко друштво, које је основано 1838. У конкуренцији 16 хорова освојена је највреднија награда – „Војислав Илић”, која такорећи представља прво место у категорији великих хорова. Хоровођа мр Вера Царина добила је награду као најбољи диригент у области истраживања савремене српске духовне музике. 
Награде су им уручене 11. јула у атријуму Народног музеја у Београду.

Препознат труд
Овај, 16. фестивал, који је одржан од 19. јуна до 10. јула, био је посвећен стваралаштву Милоја Милојевића, српског композитора, музиколога, критичара и педагога. На другој од десет фестивалских вечери наступио је прво дечји хор ПСЦПД-а, којим руководи Теодора Ристић, с композицијама „Херувимска песма”, „Хајте, децо, Христос зове”... 

Потом се публици представио велики хор ПСЦПД-а, и то делима српских композитора Јовице Гавриловића – „Седмични прокимен”, Димитрија Големовића – „Да исправитсја молитва моја”, Драгане Величковић – „Верујем” и, у обавезном делу програма, композицијама „Јако да царја”, пронађеној у нототеци Друштва, и одломцима из „Опела у де-молу” Милоја Милојевића. 

Треба напоменути и то да су ове композиције први пут изведене јавно на српској музичкој сцени, а због маестралног и аутентичног извођења хор је и награђен. Мр Вера Царина, хоровођа ПСЦПД-а, каже: – Награде нам много значе, јер смо много радили на одабиру композиција за наступ на овом фестивалу. Приликом састављања програма којим смо се представили трудила сам се да буду заступљена дела живих српских композитора. То је био изузетно тежак посао – од набавке квалитетног материјала па до самог увежбавања певача. Због свега тога тај рад је представљао велики изазов, а с друге стране и велико задовољство и хору и мени. Наш рад се исплатио. Веома смо задовољни што је труд препознат и што је оцењен овим највишим признањем које смо добили.

2010-06-22-Freske-crkveni-hor- PSCPD

Стварање нове музике

Иако је Певачко друштво аматерски хор, певачи се понашају као професионалци и негују висок степен квалитета у наступима. У питању је црквени хор који пева при Светоуспенском храму. Али, како се певачи више не задовољавају стандардним репертоаром који певају на службама и литургијама, већ стално жуде за новим изазовима и све захтевнијим делима, они под вођством Вере Царине заједно стварају нову музику. 

У томе истрајавају и кад год учествују на неком такмичењу, освоје награду. Тако је било и овог пута. На фестивалу „Хорови међу фрескама” већ су добили награду „Војислав Илић” 2008, али и посебне похвале за аутентично извођење српске православне духовне музике у поткатегорији великих хорова 2003. и 2005, као и за извођење српске духовне музике у категорији камерних хорова 2007. За свој рад с Певачким друштвом и хоровођа Вера Царина добила је награду за најбољег диригента у области истраживачког рада и извођење савремених композиција српске православне духовне музике 2005, као и посебне похвале 2003. и 2008. 

Сва ова признања и награде само указују на то да се упорност, истрајност и преданост Певачког друштва исплате. У питању је хор који нас представља у Србији и у свету на најбољи начин, због чега треба да будемо поносни на то друштво. 

Фестивал духовне музике „Хорови међу фрескама” постоји од 1995. Његов циљ је обнова, очување и обогаћење српске православне духовне музике, а уједно се бави и упознавањем духовне музике и свих осталих конфесија. Организатор је била Културнопросветна заједница Београда, а фестивал се одвијао под покровитељством Министарства културе и вера Републике Србије и Секретаријата за културу општине Стари град.

 

ПРЕДСТАВЊЕН ЗБОРНИК "ВЕЧЕРЊЕ НА ВЕЛИКИ ПЕТАК" -

РИЗНИЦА ДРАГОЦЕНИХ НОТА

Извор: Панчевац, 14. мај 2010.

ПСЦПД – настављач визије Мите Топаловића *Традиција дуга 123 године*
Аутор издања - мр Вера Царина

Нотни зборник „Вечерње на Велики петак по традицији Светоуспенског храма у Панчеву” аутора мр Вере Царине, који су недавно објавили Панчевачко српско црквено певачко друштво и Српска православна црквена општина Панчево, уз благослов епископа банатског господина Никанора, представљен је публици у суботу, 8. маја, у дворани Културног центра.

Veliki petak knjiga

Богата и непроцењива збирка

Овај зборник садржи композиције које је Панчевачко српско црквено певачко друштво изводило на вечерњој служби на Велики петак од давне 1887. године до данас. Појање на Велики петак већ 123 године заштитни је знак нашега града, а мр Вера Царина, креирајући ово издање, била је ношена управо жељом да овако важан догађај не падне у заборав. Она је обновила нотне записе који су постојали углавном у рукописима и овековечила их је у збирци која не само да упознаје ширу јавност с вечерњом службом на Велики петак већ оставља неизбрисив траг за будућа поколења. 

– Први духовни концерт у историји српске музике осмислио је Мита Топаловић. Током свог живота он је концерт на Велики петак претворио у традицију. После њега Јован Бандур је тридесетих година прошлог века обновио службу с новим саставом хора, а потом су њихови следбеници академик Димитрије Стефановић и Богдан Ћурчин чували и појачавали тај састав докле год су могли. Димитрије Стефановић је на духовни концерт на Велики петак после Другог светског рата као појачање доводио Студијски хор Музиколошког института из Београда. Касније су Београђани готово у потпуности преузели ту важну дужност.

Данас, после више од 120 година, концерт поново изводи Панчевачко певачко друштво, сопственим снагама. Уз помоћ нотног зборника, ова традиција моћи ће још дуго да живи – рекла је мр Вера Царина.

2010-05-08-Veliki-petak-pozivnica-Vera-Carina

Подвиг достојан дивљења

Зборник је штампан на српском и енглеском језику, с транскрипцијама црквенословенског текста. Уз нотно издање приложен је и дупли компакт диск са снимком службе на Велики петак из 2007. године, када су, уз свештенство, заједно певали ПСЦПД и Студијски хор Музиколошког института при САНУ. Поред нотних записа композиција махом руских аутора из 19. века, али и Мите Топаловића и Стевана Мокрањца, у зборнику се налазе и стручни текстови о појању на Велики петак, чији су аутори мр Вера Царина, мр Богдан Ђаковић, академик Димитрије Стефановић и Богдан Ћурчин. 
О издању је на промоцији говорила проф. др Даница Петровић, директор Музиколошког института при САНУ, која је и сама од студентских дана долазила из Београда у Панчево да би певала на Велики петак. 

– У седмици у којој сам чула да Министарство образовања укида хорско певање, односно рад хорова у осмогодишњим школама као део редовне наставе, долази вест из Панчева да из штампе излази књига која управо открива шта је хорско певање значило у васпитном, образовном и духовном смислу и колико су труда улагали некадашњи музичари да би проширили и професионализовали рад црквених хорова и певачких друштава. Потреба да се драма Великог петка пренесе и на концертни подијум веома је стара у западноевропској музичкој традицији. У наше време она је нашла своје упориште и у руском православљу.
Наши музички зналци нису показали слична интересовања. Можда ће ово издање, које садржи преводе богослужбених текстова, подстаћи нова размишљања о значају Великог петка и за наше постојање. 
Подвиг је објавити нотни зборник у земљи која нема ниједну музичку издавачку кућу па ни продавницу нотних издања – истакла је Даница Петровић. 
Представљање овог драгоценог нотног зборника својим наступом обогатило је и Панчевачко српско црквено певачко друштво, које је, под диригентским руководством мр Вере Царине, извело делове вечерња. Водитељка програма била је глумица Милена Предић. 

Објављивање овог зборника помогли су Министарство вера Републике Србије, „Петрохемија” Панчево и ДДОР Нови Сад. Зборник се у редовној продаји може пронаћи у књижари „Лествица”, код Светоуспенског храма, по цени од 2.100 динара.

 

СПОМЕНИК ПРАВОСЛАВНОЈ ДУХОВНОЈ МУЗИЦИ

Извор: Панчевачки прес, 13. мај 2010.
Аутор: Едвард Јукић

Објављивање књиге нотних записа „Вечерње на Велики петак” мр Вере Царине није само културни догађај недеље него и подухват који је раван издавању Томандлове монографије посвећене стогодишњици постојања Панчевачког српског црквеног певачког друштва.

Када су 2. априла, на Велики петак, чланови Панчевачког српског црквеног певачког друштва потпомогнути Студијским хором Музиколошког института САНУ, надахнуто извели у Успенској цркви духовни концерт конципиран у складу с традицијом овог храма, зборник Вере Царине био је у припреми за штампу. Двојезично издање, на српском и енглеском језику, књиге „Вечерње на Велики петак”, свечано је промовисано 8. маја, у Културном центру, а присутни су били у прилици да чују само мали део репертоара који се годинама изводи уз службу. Овом брижно уређеном и луксузно опремљеном монографијом, мр Вера Царина, диригенткиња хора Панчевачког српског црквеног певачког друштва, подигла је споменик свим оним хоровођама који су од времена Мите Топаловића до данашњих дана обогаћивали најзахтевнији концерт у Успенској цркви.

Према ауторкиним речима, композиције које су део ове службе, спадају у најсложенија дела православне духовне хорске литературе. Стеван Мокрањац је написао четири композиције, Мита Топаловић две, а потом је, у сарадњи са свештеницима Успенске цркве, 1887. године, направио целокупну конструкцију службе. Током Топаловићевог живота, духовни концерт на Велики петак претворио се у традицију.

– Многи диригенти пре мене су желели да ураде овај зборник. Ноте су постојале у рукописном издању и свако од диригената је преписивао и додавао, али околности им нису ишле на руку. Чини се да су се сада стекле. Хор се увећао, средина нас је прихватила и помогла нам. Помогли су нас Министарство вера и велике фирме из наше средине: „Петрохемија” и ДДОР Нови Сад. Били су спремни да финансирају нешто што ја сам радила последњих шест до седам година. Не би књига угледала светлост дана да тих средстава није било, али ни свих оних који су ми помогли да се она заокружи. У зборнику се налазе дела композитора 19. века, углавном руских, осим Стевана Мокрањца и Мите Топаловића. Окосницу концерта урадио је Мита Топаловић, Јован Бандур је додао Христићев „Свјатиј боже”, Димитрије Стефановић је такође додао композиције које је он волео. Композиције су увек исте, богослужбени текстови су исти, али композитори су други. И ја сам додала нека јектенија. Током Топаловићевог живота, духовни концерт на Велики петак претворио се у традицију – рекла је за медије Вера Царина.

Veliki petak 2010 2

Постојало је неколико пригодних датума за објављивање ове књиге, али њена припрема представљала је замашан посао. Као што је рекла ауторка зборника, 2007. године обележавало се 120 година од извођења првог Великог петка. Годину касније свечано је обележено 170 година постојања друштва. Очигледно да Вера Царина није желела да брзоплето заврши овако озбиљну књигу него је сачекала да прикупи сву релеватну грађу. Зато објављивање и промоција књиге нотних записа „Вечерње на Велики петак” нису само културни догађај недеље него и подухват који је раван издавању Томандлове монографије посвећене стогодишњици постојања Панчевачког српског црквеног певачког друштва.

– У време када се у основним школама најављује укидање хорског певања, Панчевачко српско црквено певачко друштво, уз благослов његовог преосвештенства епископа банатског господина Никанора, објавило је књигу која докуметује дуго трајање овог друштва. Зборник је састављен од композиција које су диригенти деценијама уносили у службу на Велики петак. Потребу да музички прошири ово тако значајно и драматично богослужење први је осетио, још у својим млађим годинама, Мита Топаловић. Тешко је данас утврдити шта је Топаловић те 1887. године могао да унесе у вечерњу службу, називану тада и концерт на Велики петак. Већина композиција које чине окосницу овог програма, настала је касније. То су две монументалне стихире Стевана Мокрањца, композиције Стевана Христића, Добри Христова, па и наших старијих савременика Марка Тајчевића, Милорада Кузмановића, руског архиепископа Јонатана, а можда и Топаловићевог исписника Александра Архангелског. Доспеле су на репертоар овог хора тек у 20. веку. Програмски искорак у будућност Мите Топаловића наишао је очигледно на следбенике. Његови наследници уносили су у богослужење нове хорске нумере, а Вечерње на Велики петак постајало је све популарније и представљало је духовни и друштвени догађај не само за грађане Панчева него и за Београђане, посебно у међуратном времену. У време социјалистичке Југославије, када су друштвене и политичке прилике људе углавном удаљавале од цркве, у хоровима су махом певали стари певачи а није било једноставно наћи ни црквене диригенте. Ипак, континуитет је успостављен, а најзаслужније за опстајање панчевачког црквеног хора и његове давно утврђене традиције јесу породице Ћучин и Стефановић. За сваку похвалу је чињеница што је Вера Царина препознала не мале напоре претходних генерација да очувају традицију и представила је читаоцима и будућим корисницима овог издања – рекла је са говорнице проф. др Даница Петровић, директорка Музиколошког института Српске академије наука и уметности.

У кратком и пробраном програму, публика је могла чути композиције Душана Максимовића, Мите Топаловића, Леонида Малашкина и Александра Архангелског, а у надахнутом говору Вера Царина је захвалила појединачно свима који су јој помогли, нарочито академику Димитрију Стефановићу, којем је хор отпевао слављеничку песму „Многаја љета”. Био је то достојан завршетак узбудљиве промоције још узбудљивије књиге.

Садржај

Поред нота и текстова песама на српском и превода на енглески језик, читалац ће у зборнику наћи прилоге Вере Царине, Богдана Ђаковића, Димитрија Стефановића и Богдана Ћурчина. Ту су и спискови певача и гостујућих певача од средине шездесетих година прошлог века до наших дана као и списак певача који су 2006. године обновили традицију и наставили самостално да певају вечерње на Велики петак. Уз књигу је приложен дупли компакт диск снимљен на служби 2007. године када је обележено 120 година од извођења првог концерта на Велики петак.

 

ПСЦПД У ХРВАТСКОЈ - СУЗЕ И БУРНИ АПЛАУЗИ

Исказани умешност и професионализам у наступу Панчевачког српског црквеног певачког друштва ∙ У публици потпредседник Владе, председник Српског националног већа, амбасадор...

Извор: Панчевац
Аутор: Саша Јанош

Панчевачко српско црквено певачко друштво гостовало је у Загребу и Карловцу од 30. јануара до 1. фебруара, на позив Српског културног друштва „Просвјета”. Одржало је два незаборавна концерта, а учествовало је и на архијерејској литургији коју је у Саборној цркви светог преображења господњег у Загребу служио митрополит загребачко-љубљански и целе Италије Јован (Павловић). 
Најзаслужнији диригент за опстанак Друштва у комунистичким временима – академик Димитрије Стефановић – овом приликом је одликован Орденом И реда Кантакузине Катарине Бранковић, који му је доделио митрополит Јован.

У Загребу и Карловцу

Први концерт одржан је у оквиру Светосавске академије, коју су загребачки домаћини организовали у концертној сали Глазбеног завода Хрватске. 

Zagreb plakat
Zagreb
Karlovac
Zagreb 2

Пред око 400 гостију и званица, панчевачки хор још једном је показао своју умешност и професионалност у наступу. 
Пажљиво састављеним програмом хоровођа мр Вера Царина успела је да из певача извуче максимум и код публике изазове сузе и бурне аплаузе. Поред духовних композиција српских аутора, које је публика слушала у потпуном муку, Певачко друштво извело је и неколико световних народних песама, што је посебно разгалило све у сали. 
У публици су, између осталих, били и потпредседник Владе Хрватске Слободан Узелац, председник Српског националног већа Милорад Пуповац, председник Савета за националне мањине у Хрватској Александар Томауер, амбасадор наше земље у тој држави Станимир Вукићевић, саветник председника Србије Млађан Ђорђевић, као и чланови Хрватског народног сабора. 
У недељу, 31. јануара, није било довољно времена за све што је планирано. Дан је почео недељном службом, за коју су певачи добили све похвале митрополита Јована. Наше Певачко друштво прво је из Србије које је добило његов благослов да учествује на литургији. 
Певачи су имали тек неколико сати да се одморе и потом крену у Карловац. Но, то их није спречило да своје умеће презентују на најбољи начин и приреде још један сјајан целовечерњи концерт, али сада у „Зорином дому”, који је пропраћен интензивним аплаузима. 

И монаси одушевљени

При повратку, ПСЦПД је посетио манастир Лепавина из 16. века, у коме се чува икона Богородице Лепавинске, за коју тврде да је чудотворна. У последње време овај манастир дошао је у жижу јавности због тога што је његов архимандрит Гаврило (Вучковић) био одабран да извуче коверат с именом новог српског патријарха. 
Већ добрано уморни од пута, певачи су на молбу монаха извели исто онолико композиција као и за један целовечерњи концерт. Монаси су их с одушевљењем слушали... 
Како то већ скоро пословично бива када је у питању Панчевачко српско црквено певачко друштво, певачи су углавном имали мало времена за одмор и такорећи трчали су с наступа на наступ. Професионализмом који влада у овом хору могу се поносити сви Панчевци, а однос певача и диригента према ономе чиме се баве треба да послужи као пример свим уметницима. 

Вође пута били су протонамесник Радослав Милановић и старешина Светоуспенског храма и протојереј-ставрофор Стеван Урошев, а покровитељ одласка у Хрватску Српско културно друштво „Просвјета” из Загреба.

 

ПСЦПД НА ФЕСТИВАЛУ ПРАВОСЛАВНЕ МУЗИКЕ

НАГРАДЕ И ОВАЦИЈЕ ПАНЧЕВАЧКОМ ХОРУ

Извор: Панчевац, 2005. године

На Другом међународном фестивалу православне музике „Света Богородица – Достојно јест”, који је од 8. до 12. јуна одржан у Приморском (Бугарска), поред хорова из готово свих православних земаља, учествовало је и Панчевачко српско црквено певачко друштво. На фестивалу се представило преко 30 хорова, који су се такмичили у категоријама: православни црквени хорови, изворно појање, дечји и омладински и мешовити хорови. Панчевачко српско црквено певачко друштво је у категорији црквених хорова проглашено најбољим црквеним хором. Према речима диригента ПСЦПД-а Вере Царине, конкуренција је била изузетно јака и чинили су је махом професионални хорови. У жирију су били еминентни стручњаци: доцент Дмитриј Димитров, доцент Стефан Харков и композитор Георги Попов.

– Већ после првог наступа панчевачки хор је позван да 9. јуна, на Вазнесење господње, учествује на архијерејској литургији коју је служио митрополит Калиник Врачевски. Такође смо били одређени да наступамо на концерту одржаном последњег дана, када су се представљали веома јаки састави – објаснила је Вера Царина.

О томе колико су енергије унели чланови Панчевачког друштва, много говоре освојена диплома, плакета и грамата за учешће, али и позитивне реакције и овације којима су после сваког наступа награђивани. Уз ПСЦПД, нашу земљу је представљао и хор „Белканто” Академије лепих уметности, који је награђен у категорији мешовитих хорова.

Учешће ПСЦПД-а омогућила је Скупштина општине Панчево, као и неколико спонзора. Православну црквену општину Панчево представљао је ђакон Жељко Младеновић. (Д. М.)