ПочетакО друштвуPress ClippingПризнањаИздаваштвоДечји хорГалеријеАрхиваКонтакт

 

Успенски храм Панчево

Град Панчево

Српска православна црква

Музичка школа "Јован Бандур", Панчево

Панчевац, недељни лист

РТВ Панчево

 

 

Историјат

Музички живот у пограничном Панчеву од зачетка, у 19. веку, до данас, је везан за Светоуспенски храм, верујуће музичаре, певаче и свештенике. Почетком двадесетих година 19. века млади су се при цркви обучавали црквеном појању. Један од најспособнијих појаца, Павле Радивојевић, послат је у Русију, да унапреди своја знања. Донео је одатле, поред умећа и  ентузијазма, прве ноте за мешовити хор. У Светоуспенском храму је основао хор, 1837. године, којим је дириговао. Панчевачко српско црквено певачко друштво званично је основано 29. марта 1838. Од тада непрекидно дејствује и пева на литургијама. Ово Друштво је постало центар културног живота целе Војводине. По узору на ПСЦПД оснивају се певачка друштва и у многим другим српским местима: у Пешти 1839., у Темишвару и Араду 1840., у гимназији у Новом Саду 1841., а потом и у другим градовима Јегри, Сегедину, Великом Бечкереку / Зрењанину. У Котору  се 1839. оснива Српско пјевачко друштво „Јединство“, а Београдско певачко друштво тек 1853..

vasa
Прота Васа Живковић

Корак напред ка развијању музичке културе и образовања код нас направљен је оснивањем музичке школе у оквиру Певачког друштва 1839. Поред певања у школи се учило и свирање на флаути и виолини. Када је Николи Ђурковићу, 1842. поверено да води друштво, он је рад проширио и на позориште. Резултат сарадње проте Васе Живковића, Ђурковића и трговца Васе Тамбурића је веома богат концертни и позоришни живот. Ове харизматичне личности су око себе окупиле најугледније грађане, лекаре, адвокате, банкаре, угледне трговце, који су са великим ентузијазмом помогли да се створи право позориште са одличним костимима и сценографијом. Познато је да је панчевачки „Трубач“ био један од најпрестижнијих концертних подијума у Војводини. Корнелије Станковић је своја клавирска и камерна дела и премијерно изводио управо ту. Панчевачко певачко друштво је за студије у Бечу стипендирало  Драгомира Крањчевића, једног од највећих српских виолиниста тога доба. Крањчевић је потом био концертмајстор Пештанске опере. Друштво је имало и свој оркестар који је учетвовао у позоришним комадима с музиком и изводио и популарне увертире из италијанских опера.

Делатност Друштва је зависила од политичких прилика које су им понекад смањивале делокруг рада. За свог покровитеља Друштво је изабрало Св. Јована Дамаскина, првог писца октоиха. У наредним годинама, од 1863. до 1874., у друштву се смењују диригенти Даворин Јенко,  Славољуб Лжичар,  Јосиф Це,  Вацлав Хорејшек.  Премијерно је изведена, Литургија Корнелија Станковића, који је посветио Панчевачком певачком друштву своју другу Литургију. Друштво је обновило и утврдило своју педагошку мисију: Отворило је Велику певачку школу, Малу певачку школу и Велику женску певачку школу, оформило је богату нототеку, основало је Заједницу певачких друштава и формирало фонд из кога су се давале „редовне месечне потпоре“ талентованим студентима. Међу првима који је добио стипендију за музичке студије у Бечу, био је Мита Топаловић.

mita
Мита Топаловић

Стипендиста Певачког друштва, Мита Топаловић, вратио се у Панчево и 1874. ступио на дужност хоровође. Овај свестрани музичар, композитор, диригент и педагог деловао је у Друштву више од три деценије. Издао је збирку песама за децу 1876. чиме је поставио темељ за развитак огранка певачке уметности веома важне и корисне у васпитавању подмладка. У том периоду такође је прерадио и дао у штампу „Литургију Св Јована Златоустог“, Корнелија Станковића, за мушки хор. Први Духовни Концерт у славу хиљадугодишњице св. св. Кирила и Mетодија Мита Топаловић је приредио 1885. чиме је отворио ново поље у певању црквених песама. Овакви концерти су уживали велику популарност, те су се одомаћили поред Београда и Карловаца и у другим местима. Друштво је тада бројало преко 150 чланова. Прва духовна концертна служба у цркви на Велики Петак изведена је 1887. , што је прешло у традицију друштва.
Као секцију Друштва Мита Топаловић је 1889. основао Музичку школу, за учење на виолини, за српске ученике основне и грађанске школе. Школа се угасила после седам година.
Чланови Друштва су формирали 1898. салонски оркестар. Изводили су популарна дела класичне музике. Оркестар је деловао две године, а онда је престао са радом јер су неки чланови напустили Панчево.
Мита Топаловић, од 1885 до 1910. године, приређује 24 духовна концерта. Ти концерти су били од великог значаја за развитак црквене вокалне музике у српком народу. Концерти су привукли и младе музичаре, Мокрањца, Биничког, Толингера, Крањчевића и друге да компонују црквено – духовна дела, а певачка друштва да приређују такве концерте. Топаловић је на својим духовним концертима поред Мокрањца и Биничког, изводио углавном дела руских композитора.

Одласком Мите Топаловића са животне сцене завршила се је једна плодна епоха певачког друштва. Мањи део композиција Топаловића сачувало је Певачко друштво, док је остатак загубила његова породица. Први светски рат донео је многе недаће Певачком друштву. Ухапшени су Председник и многи чланови певачког друштва. Архива је заплењена. Друштву је забрањен рад. Било им је дозвољено само да певају на литургијама. Друштво до 1919. води Туна Освалд, а потом ДушанДамаскин Давидовић, Радивој Ст. Петровић и Станислав Воларевић.

После Првог светског рата Друштво опет стаје на ноге. ПСЦПД постаје члан Јужнословенског певачког савеза. Стипендијом подржава младог Јована Бандура који студира у Бечу и Прагу. Када се вратио у Панчево 1926. Друштво је добило новог диригента. Од 1931. диригенти Радивој Ст. Петровић и Јосиф НиколићВучковић се смењују. Обновљена  је певачка школа и  нотна библиотека. Друштво организује своју прву турнеју по Шумадији 1935.Са Костом Таназевићем и Миланом Бајшанским организује се 1936. Национална турнеја Друштва по Јужној Србији. Следеће године диригент је постао Антон Север.

Уочи стогодишњице друштва Краљ Петар Други примио се Свог Високог Покровитељства над Панчевачким српским црквеним певачким друштвом и Друштво одликовао похвалницом за рад и народно просвећење. Поводом јубилеја 1938., издата је обимна монографија коју је  написао дугогодишњи члан Друштва др. Миховил Томандл, „Споменица Панчевачког српског црквеног певачког друштва 18381938“. Краљ Петар Други подарио је Друштву заставу са грбом. На прослави стогодишњице друштва дириговао је Јован Бандур.

uo hor
Управни одбор Панчевачког српског црквеног певачког друштва 1864 године
Хор ПСЦПД који је учествовао на турнеји по Шумадији 1935 године.



Убрзо после тога дошао је Други светски рат. По трећи пут Друштву, из политичких разлога рад забрањен. Певаче су на окупу одржали диригенти, Васа Ивковић, Лазар Бута, Сретен Давинић, Драгољуб Болманац, Слободан Захаријевић, Богдан Цвејић. Највећа заслуга за очување традиције ипак припада академику Димитрију Стефановићу, Панчевцу, који је својом преданошћу и упорношћу водио друштво кроз најтежи период. Сачувао је Хор у коме су певали стари, предратни певачи. Понекад га је на литургијама као диригент замењивао Богдан Ћурчин. Уз помоћ Студијског хора музиколошког института проф. Димитрије је сачувао традицију певања дванаест композиција на Велики петак, коју је установио Мита Топаловић још крајем 19. века.
Нови чланови су почели да долазе у хор тек почетком осамдесетих година. Они нису имали могућност да уче литургију на пробама, већ само на слух током службе. Тако је и квалитет певања је опао. Почетком деведесетих Вера Царина окупља младе певаче и формира ново језгро. Убрзо је отишла у иностранство. Неколико година потом, рад са хором преузима  Милица Кајганић из Београда, која је успела да сачува младе певаче и научи их да певају литургију. Учествовали су на Панчевачким данима духовне музике од оснивања 1998. године.

У новом миленијуму почиње нови живот певачког друштва. Вера Царина се вратила у Панчево, и на иницијативу проте Милована Глоговца и председника друштва Божидара Марошана,  преузела је рад са Хором. После неколико месеци припремила је и организовала Васкршњи концерт у Светоуспенском храму. Хор је наступио заједно са Хором града Панчева, и бројао је шездесетпет певача. Од тада хор Друштва напредује узлазном линијом. Из редова певача израстају и младе хоровође Борјана Стражмештеров и  Мирјана Прашникар (Сланкаменац) које повремено диригују на литургијама. Поред редовног певања у цркви недељом и празником, хор је гостовао у скоро свим местима у Војводини. Више пута је учествовао у архијерејским службама у местима у Јужном Банату. На славама, приликом освећења цркава и манастира. На Видовдан 2003. оснива Савез Српских Хорова , по угледу на Јужнословенски певачки савез који је основао Краљ Александар почетком 20. века. ПСЦПД је био први потписник оснивачке повеље, као најстарије Друшво. Хор Друштва активно учествује и на фестивалима, концертима, такмичењима, сусретима хорова, у Србији и иностранству. О активности Друштва од 2000. године до данас најбоље говори списак наступа хора који је приложен.